Адаптација је период који је неопходан да би се дете навикло на боравак у вртићу и различит је од детета до детета. На то утичу многобројни фактори, од оних који се тичу односа у породици, до колико је дете везано за мајку, да ли се раније одвајало од мајке, каквог је темперамента и колико је старо. Просечно време за које се дете најчешће адаптира је период између две и три недеље.

Мања деца обично своје одбијање испољавају кроз интензиван плач, вриштање, бацање по поду, или пак одбијају храну или воду, спавање. Старија деца су склона да одглуме да их нешто боли, да им није добро, или да им се још спава како би их родитељи оставили код куће. Битно је да дете не треба одмах оставити првих дана, цео дан у вртићу.  Детету ће то бити предуго, а могуће је и да помисли да сте га оставили и да се нећете вратити по њега. Зато је најбоље да се крене са пола сата, па да се сваког дана постепено продужава боравак, све док се не дође до спавања, а касније и целог дана.

У циљу лакше адаптације, у нашој установи се примењује модел постепене адаптације у јасленим групама заснован на Теорији афективне везаности. То значи да у првој недељи адаптације у групи са дететом борави и родитељ, у другој недељи деца остају сама, у трећој остају до спавања, а у четвртој деца бораве цео дан. Ово време остајања детета је флексибилно у договору између родитеља и медицинске сестре и васпитача. Овај модел се показао веома ефикасан, деца се лакше адаптирају, јер простор и васпитаче постепено упознају у присуству родитеља. Такође, родитељи и васпитачи имају више времена да се упознају, поделе информације о детету, изграде поверење једни у друге. 

Шта све можете да урадите током лета, да детету олакшате полазак у вртић?

Објасните детету шта га у вртићу очекује, притом будите реални, не лажите дете већ му предочите ко је васпитач, шта се у вртићу ради и обавезно му напомените да ћете доћи по њега. Мала деца немају представу о томе колико је времена, те није добро лагати дете и рећи му да ћете брзо доћи, већ му кажите истину. Покушајте да му објасните да ћете доћи по њега након спавања или ручка. Тако ће дете моћи да се опусти и да чека то време, а не да вас сваког момента чека на вратима.

Током друге године живота, дете има интензиван страх од одвајања који отежава адаптацију. Да бисте дете припремили на раздвајање саветује се да:  

• оставити дете на чување укућанима на неколико сати, да бисте видели његову реакцију и да бар на кратко буде само са другим одраслим особама,
• оставите дете да се само игра са другом децом у другој соби уз ваш неприметан надзор,
• стимулишите дета да самостално ради неке ствари сходно свом узрасту; да спакује ствари у ранац кад излазите напоље, да обује патике или патофне самостално, да се обуче, једе.

Не говорите лоше о вртићу или васпитачима

Разговор са дететом пре него што крене у колектив је од великог значаја. Највећа и најчешћа грешка родитеља је у томе што дете плаше вртићем или васпитачицама, па им говоре негативне ствари. Тада се код детета ствара негативан став и оно почиње да схвата вртић као место где ће му се десити нешто лоше. Код такве деце привикавање може да траје и по неколико месеци, јер дете већ има формирану одбојност према свему што има везе са вртићем. Разговор је важан, али је позитивно искуство ефикасније. Током лета периодично шетајте поред вртића у који ће дете ићи, представите током разговора вртић као лепо место у којем ће се дете играти, дружити и учити нове ствари. Уђите са дететом у двориште вртића, поиграјте се са њим.

Трудите се да дете не примети ваше емоције

Многи родитељи тешко и стресно преживљавају овај период живота детета кад се најчешће дете први пут одваја од мајке на више сати. Деца “пресликавају” наше емоције па се на првом месту саветује родитељима да дете у вртић доводи особа која је најмање подложна бурним изливима емоција, да се кратко на вратима поздраве са дететом и да га предају васпитачу без већег задржавања. Ако дете примети да су родитељи тижни, да плачу и слично и само ће бити узнемирено и васпитачима ће још више бити отежан посао. Дакле, пољубите дете, реците му да идете на посао или да нешто завршите и напомените му када ћете доћи по њега. Окрените се и идите, чак и ако вас тешко погађа то што дете плаче, оно ће се много пре смирити уколико му се ви изгубите из вида, него ако стојите и гледате у њега.

Упорност је кључ успеха за добру адаптацију детета

Деца свој револт могу да изразе на различите начине. Најчешће је управо вриштање и плакање, које можда родитељи до тад нису видели. Деца знају да буду јако упорна, али на родитељима је да покушају да при тој одлуци и остану. Често се родитељи сажале на децу која много плачу, па уколико имају помоћ од породице децу престану да воде у вртић. То је потпуно погрешно, јер што пре дете схвати да је вртић место где ће оно бити срећно то је боље и за дете и за родитеља. Ако пак дете види да упорним плачом и хистерисањем постиже свој циљ, оно ће то усвојити као модел понашања, па би то  могло да постане нормално. Онда ће адаптација бити веома тешка, а дете ће патити и више него што би патило да сте га пустили да се адаптира на колектив. У просеку за две до три недеље ће дете прихватити вртић, а онда ће можда тражити и да га оставите дуже, и жалиће се кад рано дођете по њега.

Реакција детета на вртић

Својим емоцијама деца покушавају да натерају родитеље да послушају њихове жеље. То се често дешава у свакодневном животу а нарочито је изражено код неких нових ситуација као што је адаптација на вртић. Честе реакције деце су:

• Упоран и дуг плач, нарочито изражен кад дете оставите у вртићу и кад дођете по њега
• Одсуство комуникације са васпитачима и децом
• Одбијање хране и смањен апетит
• Обављање нужде у гаћице иако већ дуже време не користи пелене
• Често буђење ноћу и плакање
• Одбијање поподневног спавања у вртићу и код куће
• Пад имунитета

Иако су све ове реакције нешто што може уплашити родитеље, па се они онда размишљају да ли су учинили праву ствар уписавши дете у колектив, све то се временом среди и дете постепено прихвата правила понашања. Најчешће прво престану да дуго плачу, па почну да једу заједно са другом децом, а након тога остану и да спавају, обично се у том периоду смире и остале реакције.

Полазак у вртић је промена и за родитеље и за укућане

Да би дете што лакше прихватило адаптацију и вртић као место које је за њега после куће најприхватљивије за боравак, потребно је:

• Да се сви укућани сложе око поласка детета у колектив, да нема супростављених мишљења, јер ће се у супротном дете збунити и неће бити сигурно да ли је то за њега добро или не.
• Да родитељ буде сигуран да жели да дете упише у колектив, јер својом несигурношћу и незадовољством те исте емоције преноси и на дете, што може да изазове одбојност и одбијање вртића.
• Да прихвати да је непријатност саставни део одрастања и ма колико покушавао да дете поштеди те тренутне патње то ће само одложити све реакције које дете има поласком у вртић, до момента кад ће дете свакако морати да крене у школу.